Osteohondroza je grupa poremećaja koji direktno utiču na rast kostiju kod dece i adolescenata. To je degenerativno-distrofična lezija kičme, čiji se uticaj odvija uništavanjem intervertebralnih diskova, praćenih bolnim senzacijama. Osteonekroza (Osteonekroza, Avaskulne nekroza) u bukvalnom prevodu znači “koštana smrt”.

Čest uzrok ovih poremećaja je prekid protoka krvi u zglobovima. Pojedine bolesti u ovoj grupi mogu ponekad da utiču i na starije osobe, ali to je retko, jer osteohondroza najčešće utiče na decu  (kod 7 od 10 osoba) i tinejdžere, čije kosti još rastu. Do oko 20. godine starosti češća je kod dečaka, posebno onih koji se bave sportom.

Postoje različito vrste osteohondroze, ali osim nekoliko faktora rizika, ne postoji gotovo ni jedan poznati uzrok koji podstiče poremećaje iz ove grupe bolesti. U zavisnosti od oblika osteohondroze, razlikuju se i načini na koje se ovi poremećaji leče. 

Šta je osteohondroza?

Osteohondroza je zajednički naziv za grupu bolesti koja se karakteriše prekidom dotoka krvi u delove gde se odvija mineralizacija kosti, odnosno okoštavanje. U ovu grupu oboljenja ubrajaju se ona koja nastaju smanjenim protokom krvi u kostima u zglobovima. Kod ljudi sa zdravim kostima, nova kost uvek zamenjuje stare kosti. Kod osteonekroze, nedostatak krvi izaziva da se kost razlaže brže nego što telo može da proizvede novu kost. Kost počinje da umire i može veoma lako da se polomi, zbog čega su u narodu ovi poremećaji poznati pod nazivom “košatana smrt”.

Osteohondroza može da se javi u jednoj ili više kostiju. Najčešća je u natkolenici, a druge uobičajene lokacije su nadlaktica i kolena, ramena i skočni zglobovi. Osim na decu i tinejdžere, kod kojih se najčešće javlja, osteohondroza može da utiče na muškarce i žene bilo kog starosnog doba, ali obično se javlja u tridesetim, četrdesetim ili pedesetim godinama života.

Uzroci osteohondroze

Ne postoji nijedan poznat uzrok osteohondroze, ali postoji nekoliko faktora rizika koji svakako mogu uticati na nastanak i razvoj ove bolesti. Osteohondritis se može javiti kao rezultat sportskih povreda, a česti faktori rizika uključuju:

• stres na kosti,
• smanjen dotok krvi u pogođene oblasti
• traumu kosti
• dugoročni tretman steroidima
• zloupotrebu alkohola
• povredu zglobova, kao i
• već postojeće bolesti, uključujući artritis i rak.

Simptomi osteohondroze

Bol je glavni simptom osteohondroze. Događa se, doduše retko, da neki slučajevi osteohondroze zacele, a da oboleli i ne zna da je imao ovu bolest. Ipak je najčešći simptom osteohondroze bol u blizini zgloba, koji je pod ovim uticajem. Bol može biti izazvan:

• fizičkom aktivnošću ili
• pritiskom na tom području.

Dodatni simptomi mogu biti otok i osetljivost zahvaćenog zgloba, slabost zgloba i ograničen opseg pokreta. U početku pacijent možda neće imati nikakve simptome, ali kako bolest odmiće, razvija se i pogoršava, osetiće bol u zglobovima koji postaje jači, čak i do te mere da postoji šansa da bolni zglob pacijent neće moći da savija ili pomera tako dobro.

Oblici osteohondroze

Osteohondroza je grupni naziv za nekoliko različitih oblika oboljenja. Moguće je imati osteohondrozu u jednoj ili više kostiju. Klasifikuju se u zavisnosti od toga u kom području se pojavljuju, pa tako razlikujemo sledeće oblike osteohonderoze:

• Osteohondroza vrata
• Pertesova bolest
• Cervikalna osteohondroza i hipertenzija
• Juvenilna osteohondroza – Šojermanova bolest
• Severova bolest – Kalkanearni apofizitis
• Intervertebralna osteohondroza
• Ozgud-Šlater oboljenje
• Frajbergova bolset

Osteohondroza vrata

Osteohondroza vrata je degenerativna bolest koja utiče na intervertebralne diskove u vratnom delu kičme. Degenerativne promene se obično javljaju u većini pokretnih delova kičme, tako da je pod uticajem i vratni deo kičme, zbog nepravilnosti u strukturi pršljenova, pa često pate nervni korenovi na nivou C5, C6 i C7. Najčešće se razvija zbog lošeg načina života, koji sve više podrazumeva sedeći položaj. Promene koje se javljaju sa kičmom pojavljuju se u kombinaciji s nizom drugih stanja.

Pertesova bolest

Pertesova bolest podrazumeva proces koji se dešava na glavi butne kosti koja je u bliskom dodiru sa karlicom i čini zglob kuka. Ovo oboljenje nije često i po statistici se sreće kod 1 od 10.000 dece. Kod dečaka u uzrastu između 3. i 12. godine, Pertesova bolest je 4 – 5 puta češća nego kod devojčica. Najveća učestalost je između 4. i 9. godine. Kod većine dece hramanje je prvi znak bolesti, praćeno jačim ili slabijim bolom u kuku, ponekad i bez bolova. Obično je zahvaćen jedan kuk, ali u 10 % slučajeva proces je obostran. Prognoza  je bolja ako je dete mlađe od 6 godina.

Cervikalna osteohondroza i hipertenzija

Cervikalna osteohondroza i hipertenzija se obično javljaju kod ljudi starosti od 20 do 40 godina. Razlog mogu biti razičita zdravstvena odstupanja, a cervikalna osteohondroza i hipertenzija mogu takođe biti međusobno povezane. Naime, vrat je važan deo tela, centar koncentracije mnogih krvnih sudova i nervnih završetaka tela. Uprkos brojnim sportovima, osteohondroza ima određen uticaj na krvni pritisak i može ga povisiti. Kada se ove dve bolesti “uvežu”, u početnoj fazi dolazi do oštrog prodornog bola, koji se pomoću analgetika gotovo ne može eliminisati, što je jasan znak povećanog pritiska – hipertenzije, usled cervikalne osteohondroze.

Juvenilna osteohondroza – Šojermanova bolest

Juvenilna osteohondroza ili Šojermanova bolest ili Juvenilna kifoza (u narodu je ova bolest poznata i pod nazivom “okrugla leđa”) je osteonekroza prstena između kičmenih pršljenova. Mnogo je češća kod dečaka adolescentnog uzrasta. Većina dece koja boluju od ovog oblika osteohondroze ima loše držanje, a poremećaj se može manisfestovati i kroz bol u leđima, mada može biti i bezbolan. Bol zavisi od aktivnosti i u mirovanju obično popušta.

Severova bolest – Kalkanearni apofizitis

Ova vrsta oboljenja zove se i “kalkanearni apofizitis”, i nastaje na mestu gde se Ahilova tetiva (tetiva mišića zadnje strane potkolenice) pripaja za petnu kost. Severova bolest  je ona vrsta osteohondroze koja je jedan od najčešćih uzroka bola u peti u pedijatriji. Severova bolest je posledica fizičke sile vučenja i mnogo se češće javlja kod dečaka, nego kod devojčica. Obično počinje između 6. i 10. godine života, bolom u predelu pete, i ponekad hramanjem posle fizičke aktivnosti i dužeg hoda.

Intervertebralna osteohondroza

Intervertebralna osteohondroza je kompleks patoloških poremećaja koji se javljaju u zglobnoj hrskavici kao posledica degenerativnih promena. Zbog činjenice da hranjive materije ulaze u diskove na difuzan način, svaki “kvar” u telu dovodi do gubitka elastičnosti i promena u konzistenciji hraskavice. Glavni uzrok degenerativnih poremećaja su pogoršanje ishrane fibrozno-hrskavih ploča i tela kičme. Gubitak tečnosti dovodi do smanjenja sposobnosti prigušenja diskova, zbog čega njihova ljuska ne može da izdrži velika opterećenja i stvara mikropukotine. Intervertebralna osteohondroza nastaje kada je stopa gubitka elastičnosti veća od brzine regeneracije prirodnog tkiva.

Ozgud-Šlater oboljenje

Ozgud-Šlater oboljenje je posledica ponovljenih povreda koje vrši tetiva natkolenog mišića na mestu pripoja za prednju površinu potkolene kosti. Retka je i sreće se kod 1 % adolescenata, češće kod onih koji se bave nekim sportom. Bol se pojačava prilikom aktivnosti tela, kao što su trčanje, skakanje, hod uz i niz stepenice i klečanje. Karakteriše je osetljivost ili bol, ponekad udružen sa otokom na mestu pripoja patelarne tetive (tetive natkolenog mišića koja prelazi preko čašice ) za potkolenu kost – golenjaču.

Frajbergova bolest

Frajbergova bolest je osteonekroza druge donožne kosti stopala. Njen uzrok je najverovatnije povreda. Ova bolest je retka i uglavnom se javlja kod devojčica u adolescenciji. Bol se pojačava sa povećanom fizičkom aktivnošću. Lekar fizičkim pregledom može da otkrije osetljivost, ponekad i otok. u predelu glavice druge donožne kosti.

Kako se dijagnostifikuje osteohondroza

Dijagnoza se potvrđuje vizuelnim metodama, pregledom lekara i rendgenskim snimkom.

Rendgenski snimak pokazuje redom:

• najpre rasparčavanje (“ostrvca” unutar kosti),
• spljoštavanje i
• sklerozu (povećanu gustinu, te kost izgleda belja na snimku).

Na rendgenskom snimku se često uočava novoformirana kost koja ponovo obnavlja konture kosti.

Lečenje osteohondroze

Postoji veliki broj jednostavnih tretmana za lečenje osteohondroze. Lekari često savetuju da se odmara određeni deo tela gde postoji bol. Ponekad se mogu se koristiti steznik ili gips. U retkim slučajevima kod bolesti osteohondritis disekans, hirurgija može biti neophodna, kako bi se uklonio višak kostiju.

Pored lekova protiv bolova (analgetici, miorelaksanti, opijati), zatim ograničavanja aktivnosti koje stavljaju težinu na pogođenim zglobovima, nošenja štaka i drugih pomagala, vežbi za opuštanje – terapija za osteohondrozu može uključivati i električne stimulacije (elektroterapija). Tu je i terapija toplotom, ultrazvučna terapija.

Prognoza za osteohondrozu može varirati za različite tipove iz ove grupe oboljenja. Često će se oni izlečiti sami ili sa nekom manjom pomoći u vidu proteza ili gipsa. Osteohondroza se često izleči nekoliko nedelja nakon njenog nastanka.

U zavisnosti od vrste osteohondroze, razikuju se i metodi lečenja ovog oboljenja:

Pertesova bolest: Decu koja imaju ovaj problem, mora uvek da kontroliše dečji ortoped, a lečenje zavisi od težine bolesti. U blagom obliku dovoljno je povremeno kontrolisati bolesnika, dok se u težim slučajevima primenjuje lečenje, kako bi se glava butne kosti zadržala unutar zgloba kuka. Kod mlađe dece se stavljaju kaiševi koji drže kukove u razmaknutom položaju, a kod starije se primenjuju ortopedske intervencije (osteotomija, odnosno odsecanje ivice kosti, kako bi se glava zadržala u boljem položaju unutar udubljenja na karlici).

Ozgud – Šlater oboljenje: Lečenje ovog oboljenja se bazira na prilagođavanju stepena fizičke aktivnosti, tako da dete nema bolove. Odmor i primena leda posle sportskih aktivnosti mogu umnogome da smanje tegobe. Ovo stanje se tokom vremena smiruje.

Severova bolest: Ovde nema potrebe za posebnim lečenjem, osim prilagođavanja stepena aktivnosti, kako bi se dete oslobodilo bolova. Ukoliko to ne uspe, koristi se poseban uložak za petu. Vremenom se ovo stanje samo od sebe smiri.

Frajbergova bolest: Lečenje ove bolesti podrazumeva odmor i poseban uložak za obuću sa ispupčenjem, takozvanim metatarzalnim jastučetom. Međutim, u nekim slučajevima Frajbergova bolest “traži” hirursški zahvat, odnsono operaciju.

Šojermanova bolest: Kao i prethodne, ni Šojermanova bolest ne zahteva posebno lečenje, već samo prilagođavanje stepena aktivnosti, praćenje i, u težim slučajevima, potporu kičmenog stuba specijalnim pojasom.

Vežbe kod osteohondroze

Najbolja preventivna mera može biti umereno vežbanje, masaža, plivanje, koji posebno treniraju i tretiraju mišiće vrata i kičme. Ali, ako se oboljenje ipak javi, vežbe su dobar način za borbu protiv osteohondroze. One su uglavnom veoma jednostavne. To je skup vežbi za bol u leđima i vratu, kao i onih za jačanje potpornih mišića kičme, koje moraju da se izvode tačno prema uputstvu fizijatra.

Bolni zglobovi i kosti ne smeju da se opterećuju, a sve vežbe je potrebno raditi lagano (lenjo) i strpljivo. Odnosno, svaku vežbu treba započeti sa ponavljanjem od 2-3 puta, da bi se na kraju povećalo na 10 ponavljanja. Veoma je važno slediti uputstva fozijatra koliko vremena se ostaje u određenom položaju u toku vežbanja, jer postoje vežbe istezanja, na primer, koje neće imati isti efekat ako ih radimo sa zadržajem od 5 ili 15 sekundi.