Kifoza je krivljenje kičme koje daje pogrbljenost. Najčešće se javlja u grudnom (leđnom) delu kičmenog stuba, ali može da se javi i na drugim delovima kičme. Može biti urođena i stečena. Kod stečenih deformacija najčešći uzroci su rahitis, razne povrede u predelu kičmenog stuba, loše držanje tela, odnosno loše navike.
Kifoza je deformitet kičme koji se posebno uočava u sedećem položaju. Karakterišu je savijenost ramena, koja su uvučena uz grudi, i glave ka napred, dok je stomak opušten i ispupčen. Kifozu često prati i neki od deformiteta stopala. Najčešće su bolovi sporadični, vrlo često se samo vidi deformitet bez ikakvih tegoba.
Često se javlja kao posledica naglog rasta kod adolescenata koji imaju slabe mišiće leđa i stomaka, ali i kao posledica nepravilnog sedenja.
Najčešći uzrok kifoze u adolescentnoj dobi je Morbus Scheuermann ili juvenilna osteohondroza.
Deformitet zakrivljenja kičmenog stuba uglavnom u grudnom delu naziva se kifoza. Najizraženija je u sedećem ili stojecem položaju pacijenta. Kod normalne, zdrave kičme, posmatrane sa strane, se uočava da ima nekoliko zakrivljenja. Ta zakrivljenja kičme su prirodna i pomažu da se lakše apsorbuju pritisci i opterećenja kojima je telo svakodnevno izloženo.
Postoje vratna, lumbalna i torakalna (grudna) zakrivljenja kičme, koji imaju svoj stepen zakrivljenja. Vratni i lumbalni deo kičme zakrivljen je u istu stranu, dok se grudni deo kičme savija suprotno ka nazad i to zakrivljenje se naziva normalna fiziološka kifoza. Ukoliko je stepen zakrivljenja veći od fiziološke granice, onda govorimo od kifozi kao deformitetu kičme.
Pacijenti koji imaju problem sa kifozom susreću se sa smanjenom pokretljivošču kičme, naročito malih zglobova. Često se javlja bol prilikom opterećenja i pokretanja kičme, a posle dužeg sedenja ili stajanja, osoba oseća zamor.
Najčešće razlog hiperkifoze jest “Scheuermannova bolest”. Nadalje se hiperkifoza može razviti postraumatski, kod frakture pršljenskog tela, najčešće kod starijih osoba kao znak izrazite osteoporoze, odnosno ređe postinfektivno. Postinfektivna hiperkifoza je bila najučestalija kod koštane tuberkuloze, budući da je tuberkuloza skoro nestala samim time je postinfektivna kifoza postala veoma retka. Čak i male promene na kičmi mogu da prouzrokuju bolove u leđima, poremećaj cirkulacije, glavobolje i loš san. Blaga kifoza uzrokuje nekoliko problema, a u teškim slučajevima može da uzrokuje i bol.
Usled oštećenja nekog od elemenata torakalnog dela kičme dolazi do povećanja torakalne krivine odnosno do kifoze. Na razvoj i povećanje grudne kifoze utiče nekoliko faktora:
Postoji nekoliko vrsta kifoze, pa se tako razlikuju staračka i idiopatska kifoza, dok se prema kliničkoj slici, kifoze dele na strukturalne i funkcionalne (kifoza držanja), a razlikuju se i stečena kifoza, kongenitilna kifoza i Šojermanova bolest.
Staračka kifoza se javlja sa godinama, češća je kod žena nego kod muškaraca, a najčešće je uzrokuje osteoporoza. Staračkoj kifozi su sklone i osobe koje su dugo koristile kortikosteroide.
Idiopatska kifoza je deformitet kičme za čiji nastanak se ne zna uzrok. Ova vrsta kifoze najčešće se javlja u periodu adolescencije.
Ova vrsta kifoze nastaje kod nepravilnog razvoja prednjeg ili zadnjeg segmenta tela kičmenog pršljnena. Javljaju se još na rođenju i napreduju tokom razvoja deteta.
Šojermanova bolest ili Juvenilna kifoza je veoma zastupljen oblik kifoze, a reč je o urođenom poremećaju rasta sa mikrotraumama. Kifotična krivina kod ove bolesti zahvata tri ili vise pršljenova donjeg dela torakalne kičme.
Stečene kifoze se javljaju zbog slabosti muskulature leđa, ili kao posledica reumatskih bolesti, respiratornih oboljenja ili nekih drugih iscrpljujućih bolesti.
Strukturalna kifoza je uslovljena genetskim faktorima i samom konstitucijom tela. Strukturalna ili konstitucionalna kifoza se obično stabilizuje nakon što dođe do završetka razvoja kostiju.
Funkcionalna kifoza (postularna) ne predstavlja deformitet grudnog dela kičme već poremećaj držanja tela. Kod postularne kifoze mišići leđa su oslabljeni, ali se kičma može svesno ispraviti prilikom savijenog položaja tela ili kontrakcijom leđnih mišića. Loše držanje tela se najčešće vremenom samo koriguje, a može biti potpomognuto različitim vežbama za jačanje kičme.
Uz veliku zakrivljenost kičme, kao simptomi kifoze se kod nekih ljudi javljaju još i bol u leđima i ukočenost. Blagi slučajevi ovog poremećaja nekada ne uzrokuju vidljive znakove i simptome.
Kifoza je najčešće oboljenje kod dece u pubertetu i to je najkritičnije vreme za pojavu deformiteta kičmenog stuba. U tom periodu deca naglo rastu, pa dolazi i do velikih hormonalnih promena u organizmu. Te promene utiču i na koštano-mišićni sistem, kao i na tonus mišića koji održava telo u uspravnom položaju.
Kifoza se često javlja i kod starijih ljudi, a posebno kod žena starijih od 55 godina. Staračka kifoza se često javlja kao posledica osteoporoze, kada slabe kosti kičme što dovodi do njihovog pucanja.
Kifoza se dijagnostifikuje kliničkim pregledom i rendgenskim snimkom. Pregled se obavlja u stojećem i ležećem položaju. Funkcionalna kifoza se gubi u ležećem položaju, strukturalna perzistira. Rendgenski snimak se pravi u profilu, uglavnom u stojećem položaju. Za dijagnozu kifoze potreban je i snimak magnetne rezonance (MR).
Pri pregledu pacijenta, najpre se uzima anamneza. Pacijenti se najčešće žale na bol, zamor i ukočenost u leđima. Kliničkim pregledom se posmatra i analizira čitava postura sa prednje, zadnje i sa bočnih strana, kako bi se uočila odstupanja od fiziološke posture.
Klinički znaci kifoze su:
Kifoze se može lečiti neoperativno i operativno. Lečenje kifoze zavisi od uzroka koji su doveli do deformiteta, ali i od postojećih simptoma. Kifoza se najčešće leči fizikalnom terapijom, posebno kineziterapijom, ali deformitet kičme je moguće korigovati i nošenjem gipsa ili steznika, ili operacijom kičme.
Terapija za lečenje kifoze obično podrazumeva vežbe za jačanje grudnih mišića, stomačnih i mišiča kičme. Pored terapije, preporučuje se ležanje na stomaku uz blago podignut jastuk, različite masaže i plivanje.
Ukoliko kifoza uzrokuje jake bolove u leđima, u terapiju se uključuju i lekovi za regulisanje bola. U slučaju da je kifoza uzrokovana osteoporozom, u terapiju se uključuju i lekovi za osteoporozu, odnosno lekovi za jačanje kostiju.
Operativno lečenje kifoze se vrši kada je kifoza simptomatska, odnosno kada je pod uglom od 60 stepeni i više.
Ukoliko se terapija kod osoba obolelih od kifoze ne sprovodi blagovremeno i pravilno, može da dođe do težih posledica kao što su:
Kifoza je deformitet kičme koji se najčešće leči fizikalnom terapijom, naročito kineziterapijom. U okviru kineziterapije rade se:
Sa ovim procedurama treba početi što pre. U početku se vežbe rade uz pomoć fizioterapeuta, makar jednom dnevno, u trajanju od 30 minuta, pa do sat i po vremena.
Korektivne vežbe za decu su jedan od vidova kineziterapije i najčešće se primenjuju kod dece predškolskog i školskog uzrasta, u cilju prevencije i otklanjanja lošeg držanja tela. Uz korektivne vežbe jačaju se mišići leđa, ruku, trbušna muskulatura i rameni pojas. Ove vežbe direktno utiču na mišiće i zglobove, kao i na organizam u celini. Njima se ciljano jača slaba i istovremeno isteže skraćena muskulatura. Vežbe za istezanje dovode kičmeni stub u što pravilniji položaj i izvode se oslanjanjem leđa uza zid.
Neke od vežbi koje mogu da se izvode su:
U korektivne vežbe spadaju i sportovi poput plivanja, atletike i odbojke, kao i razne vrste plesa.
Korektivna gimnastika predstavlja važan deo kineziterapije. Uz pomoć ciljanih vežbi deluje se na ispravljanje deformiteta kičmenog stuba. To mogu da budu vežbe za kifozu i skoliozu. Korektivna gimnastika i korektivne vežbe za krivu kičmu mogu da se preventivno primenjuju kod dece koja imaju predispozicije da se kod njih razvije neki od deformiteta. Vežbe za ispravljanje kičme u korektivnoj gimnastici za decu povećavaju snagu mišića i amplitude pokreta i poboljšavaju samu koordinaciju. Zadatak treninga je da se jačaju i toniziraju oslabljeni mišići leđa. Prethodno se primenjuju vežbe iztezanja mišića prednjeg grudnog koša, kada je reč o težem stadijumu.
Posebno je važno da se kod dece rano dijagnostifikuje kifoza, kako bi se sa vežbama počelo što pre, jer će tako bolje delovati na kičmeni stub.
Postoje razni programi vežbi koje ublažaju bolove u kičmi. Vežbe koje slede u opisu doprinose fleksibilnosti i snazi leđnih mišića i omogućavaju održavanje telesne težine, ali i opšteg zdravlja.
Sedite na strunjači. Jedna noga je ispružena, a druga blago povijena sa dignutim stopalom do članka druge noge. Iz početnog položaja savijte se ka napred, dok su laktovi zategnuti, a stopalo opružene noge je okrenuto prema licu. Ponovite vežbu nekoliko puta.
Lezite na leđa i istežite se istovremeno rukama na jednu i nogama na suprotnu stranu. Ostanite u tom položaju dokle god vam prija, pa promenite stranu.
Lezite na stomak i podignite gornji deo tela unazad, uz opružanje i podizanje ruku. Na ovaj način se istežu mišići u zadnjem delu kičme.
Lezite na leđa i savite noge u kolenima, dok su ruke pružene pored tela. Dižite kukove visoko dok ne osetite zatezanje gluteusa i zadnje lože i ispravite kičmu. Uradite tri serije po 10 ponavljanja.
Lezite na leđa sa savijenim kolenima i stopalima razmaknutim u širini kukova, dok su ruke opružene uz telo. Kičma treba da bude u prirodnom položaju. Možete ispod glave da stavite peškir, kako bi vam bilo ugodnije. Duboko udahnite i ispuštajući vazduh, lagano uvlačite mišiće karličnog poda, dok ne osetite kako je donji deo stomaka uvučen.
Na taj način se aktiviraju duboki mišići centralnog dela tela. Ovi mišići se moraju aktivirati i u narednim koracima jer oni u velikoj meri olakšavaju kontrolu pokreta. Ponovo udahnite i prilikom izbacivanja vazduha povlačite desnu nogu po podu sve dok ne dođe u liniju sa kukom.
Za to vreme, trudite se da ne pomerate karlicu. Udahnite i spustite nogu na pod. Ispustite vazduh i povucite desnu butinu ka telu, ne pomerajući karlicu i kičmu. Udahnite i zadržite tu poziciju. Za veme ispuštanja vazduha, vratite stopalo na prostirku, i dalje ne pomerajući kičmu i kičmu. Sve vreme dišite duboko.
Kako biste se bolje koncentrisali na vežbu, možete da pogledom fokusirate jednu tačku u prostoriji. Vežbu ponovite 5 puta.
Operativne metode kod hiperkifoze obuhvataju korekciju položaja pršljenskog tela, a to se dobija sa korektivnom osteotomijom fasetnih zglobova i lamine, takozvana “osteotomija po Ponteu”. Kod težih slučajeva, gde je potrebna veća korektura, vrši se takozvana Pedikularna subtrakcijska osteotomija. Nakon što se postigne zadovoljavajuća korektura, stabilizuje se šrafovima i šipkama.
Budući da se radi o korektivnoj spondilodezi kod koje je cilj da dođe do koštanog spajanja operisanih pršljenova, bitno je da se prvih 6 nedelja izbegavaju opterećenja poput rotacije tela, pregibanja trupa, te dobukog sedenja. Pacijenti najčešće nose mider prvih nekoliko nedelja, kao dodatnu stabilizaciju. Potpuno vraćanje normalnom životu je moguće tek nakon okoštavanja operisanih segmenata.
konsultacije@zdravljekicme.rs
Ukoliko želite stručno mišljenje i savet doktora Krajnovića, zakažite konsultacije popunjavanjem forme.
Politika privatnosti
Uslovi korišćenja
Politika privatnosti
Uslovi korišćenja
Imate probleme sa kičmom?
Budite slobodni da pošaljete svoje pitanje, nakon čega ćemo organizovati stručne konsultacije sa doktorom Krajnovićem.
Pročitajte uputstvo za slanje dokumentacije putem WeTransfer – Ovde