Hiperlordoza - Lečenje, uzroci, simptomi

Hiperlordoza je prenaglašena krivina u lumbalnom (u krstima) ili cervikalnom (vratnom) delu kičme. Najčešće se pojavljuje kod pacijenata sa neuromuskularnim bolestima.

Hiperordoza se često sreće kod gojazne dece, ali nije retkost da od nje pate ni mršavi, kod kojih se javlja neočekivano veliki stomak, što je zapravo posledica opuštene trbušne muskulature. Ova vrsta deformiteta kičme podjednako zahvata i mušku i žensku populaciju, a nema ni ograničenje kada je starosna dob u pitanju. Leči se kineziterapijom, odnosno korektivnim vežbama. Ako nema odgovora na konzervativnu terapiju preporučuje se korekcijska spondilodeza.

Šta je hiperlordoza kičme?

Hiperordoza kičme predstavlja patološko zakrivljenje prednje krivine lumbalnog ili vratnog dela kičme, a posledica je slabosti trbušnih mišića, kao i deformiteta stopala i kolena koji dovode noge i karlicu u nepravilan položaj.

Zbog patološkog zakrivljenja kičme, bilo u lumbalnom ili cervikalnom delu, kod osobe sa ovim oboljenjem moguć je nastanak bola, ali i poteškoća prilikom (po)kretanja. Hiperlordoza lumbalnog dela znatno utiče na (nepravilno) držanje tela.

Uzroci nastanka hiperlordoze

Na nastanak i razvoj hiperlordoze mogu uticati različiti faktori, koji se uglavnom dele na faktore iz okruženja i faktore nastale zbog uticaja određenih oboljenja.

Faktori iz okruženja su, zapravo, aktivnosti i navike koje neka osoba ima, među koje spadaju:

Preterana gojaznost
Poremećaji u ishrani
Pušenje
Konzumiranje alkohola
Prekomerna upotreba šećera
Nagli skokovi u rastu i razvoju osobe

Na pojavu lordoze mogu uticati sledeći poremećaji i oboljenja organizma:

Nepravilan rad štitne žlezde i povećana proizvodnja hormona
Reumatoidni artritis
Ozlede i frakture cervikalne regije
Spondiloza
Išijas
Osteoporoza
Mišićni spazam na vratu
Dislokacija prišljenova

Vrste hiperlordoze

Prema vremenu nastanka, lordoze se mogu podeliti na urođene i stečene, a prema mestu na kičmi na kome se javlja ova vrsta deformiteta, postoji dve vrste hiperlordoze:

Hiperlordoza vrata – Cervikalna hiperlordoza

Hiperlordozu vrata, odnosno cervikalnu hiperlordozu karakteriše zakrivljenost vratnog dela kičme u obliku luka. Cervikalna hiperlordoza može biti fiziološka i patološka. Fiziološko zakrivljenje vrata može nastati kao posledica uobičajenog rasta tela, dok patološko zakrivljenje nastaje kao posledica trauma nastalih tokom porođaja ili usled nekih drugih bolesti.

Na osnovu porekla nastanka, cervikalna hiperlordoza se deli na primarnu i sekundarnu hiperlordozu. Primarna hiperlordoza nastaje kao posledica nekog patološkog oboljenja kičme. Sekudnarnu hiperlordozu vrata mogu izazvati drugi faktori, kao što su prekomerna težina, teški metabolički poremećaji ili prisustvo karcinoma u susednim organima.

Hiperlordoza kičme - simptomi

Najčešći simptom hiperlordoze je bol mišića, ali i vizuelno abnormalno zakrivljenje lumbalnog ili cervikalnog dela kičme. Osobe koje imaju hiperlordozu, najčešće se žale na prisustvo bola u mišićima, koji nastaje zbog zakrivljenja kičme, pri kojem se mišići istežu i grče.

Kod hiperlordoze vrata prisutne su i česte glavobolje, ali i ograničenost pri pokretanju glave i vrata. Kao posledica zakrivljenosti vrata, veoma je moguće da se pojave utrnulost ruku, kao i često zujanje u ušima. Bol se kod cervikalne hiperlordoze može proširiti na vrat, ramena i gornji deo leđa.

Preterana gojaznost spada u jedan od faktora rizika za nastanak hiperlordoze, naročito u lumbalnom delu. Prekomerna težina opterećuje kičmu i celokupni skelet čovekov, čime može da utiče na pojavu bola u lumbalnom delu kičme. Mišići kičme ne mogu da nose teret viška kilograma, što dovodi do pomeranja kukova ka napred, a to uzrokuje neprirodno držanje i zakrivljenje kičme. Ovakvo zakrivljenje kičme najčešće urzokuje razvoj lumbalne hiperlordoze.

Dijagnostifikovanje hiperlordoze

Lekar obično može identifikovati hiperlordozu fizičkim pregledom, kojim može da proveri:

Osim fizičkog pregleda, za uspostavljanje dijagnoze hiperlordoze mogu da se koriste i rentgen, magnetna rezonanca ili CT skener, koji će ukazati na obim krivine u kičmi.

Ako osoba ima simptome povrede ili zdravstveno stanje koje može izazvati hiperlordozu, lekar može da uradi i dodatne testove kako bi dijagnostikovao osnovni uzrok

Lečenje hiperlordoze

Lečenje hiperlordoze obuhvata širu lepezu tretmana, od kineziterapije do injekcija. U zavisnosti od stanja u kom se pacijent nalazi zavisiće i lečenje hiperlordoze.

Lakši oblici hiperlordoze mogu da se tretiraju samo fizikalnom terapijom i svakodnevnim vežbama. Od fizikalne trapije mogu da se koriste različite metode: vežbe za kičmu i vrat, terapija ultrazvukom, vodena terapija. Kod lordoze vrata mogu da se koriste i cervikalni okovratnici.

Teži oblici hiperlordoze se leče kombinacijom fizikalne terapije i terapije lekovima. Ukoliko hiperlordozu prati prisustvo jakog bola, u terapiju se uključuju lekovi koji će smanjiti upalni proces. Kod cervikalne hiperlordoze moguće je davati i injekcije intramuskularno da bi se umanjio bol.

Dakle, opcije lečenja hiperlordoze uključuju sledeće:

lekovi, za smanjenje bolova i otoka
svakodnevna fizikalna terapija, vežbe za lordozu (za jačanje mišića i opsega pokreta)
kineziterapija (korektivne vežbe)
gubitak težine, kako bi se pomoglo držanju tela
operacija, u težim slučajevima sa neurološkim problemima
dodaci ishrani, kao što je vitamin D

Vežbe za hiperlordozu

Da bi se sprečio razvoj hiperlordoze, potrebno je raditi na njenoj preventivi. Najbolji način za to je održavanje dobre forme mišića kičme, uz svakodnevne lagane vežbe za hiperlordozu. Potrebno je voditi računa o držanju tela, jer se time smanjuje opterećenje na mišićima vrata i ramena.

Možete i sami da proverite da li imate hiperlordozu. Lezite na tvrdu i ravnu površinu i proverite kolika je udaljenost između vratnog luka i podloge, ili između lumbalnog dela i podloge. Ukoliko možete da provučete šaku, moguće je da imate hiperlordozu.

Fizikalna terapija i vežbe kao prva linija kontrolisanja bolesti su od velike koristi, kako bi se sprečile komplikacije kasnije u životu, poput artritisa i hroničnih bolova u leđima.

Iako ne postoje smernice za sprečavanje hiperlordoze, uvek možete da radite neke vežbe, kako biste održali dobro držanje tela i zdravlje kičmenog stuba.

Ove vežbe mogu biti veoma korisne:

Dugotrajno stajanje takođe može promeniti krivinu kičme. Prema jednoj studiji sedenje značajno smanjuje promene u krivini donjeg dela leđa. Ako Vam se čini da mnogo stojite, zbog posla ili navika, pokušajte da pravite pauze za sedenje. Odmorite noge i stopala. Takođe obratite pažnju da vaša stolica ima dobru potporu za naslon. Lake vežbe u toku stajanja (rotacija u stranu glavom, na primer) će biti od pomoći.

Operacija hiperlordoze

Osobi sa teškom lordozom može biti potrebna operacija, tokom koje hirurg pričvršćuje metalne šipke na kosti u kičmi, koje se trajno spajaju u ravniji položaj. Budući da se radi o korektivnoj spondilodezi, kod koje je cilj da dođe do koštanog spajanja operisanih pršljenova, važno je da se prvih 6 nedelja izbegavaju opterećenja poput rotacije tela, pregibanja trupa, te dobukog sedenja. Pacijenti najčešće nose mider prvih nekoliko nedelja kao dodatnu stabilizaciju. Potpuno vraćanje normalnom životu je moguće tek nakon okoštavanja operisanih segmenata.